HOTELSKA SOBA ( Moby dick )

Još pada kiša,
Beograd tone
sumorni dan, ko miran san,
sečanje na tebe
u prošlost zove,
bio je kišni oktobar.

Rekao si dođi,
čekam te na uglu,
treba mi malo razumevanja.
Tako je hladno,
drži me za ruku,
sudbina me slomila.

Hotleska soba i prvi put
tvoje usne su mi raj otvorile,
samo su kapi jesenje kiše
na naš pozor kucale.

Hotelska soba
u kojoj ljubav
zabranjena z grehom miriše.
Ljubi me nežno, i za sutra,
možda sada i nikada više

Bila sem gladna tvoje duše
i tvoga tela nemirnog.
Gledam snove kako se ruše
i ništa više nemam od tog.

Rekao si dođi,
čekam te na uglu,
treba mi malo razumevanja.
Tako je hladno,
drži me za ruku,
sudbina me slomila.

Hotelska soba i prvi put
tvoje usne su mi raj otvorile,
samo su kapi jesenje kiše
na naš pozor kucale

Hotelska soba
u kojoj ljubav
zabranjena z grehom miriše.
Ljubi me nežno, i za sutra,
možda sada i nikada više.

( Včasih se mi zdi, da je bilo to tako davno, nekje daleč v preteklosti, v drugem življenju. Sspet drugič pa se mi zdi tako blizu, kot, da se je vse zgodilo včeraj. Spomini so včasih tako zahrbtni... zdijo se ti lepi in to tudi so, vendar v sebi nosijo neko grenko sladkobo. Ampak preteklost je pač preteklost in dovolila ji bom živeti naprej.
Obstaja oseba, ki dobro ve zakaj je napisan tale izliv pod tole pesmijo z zanimivim besedilom, a ta oseba tega bloga najbrž nikoli ne bo videla. Če pa le, pa upam, da se bo nasmehnila ob misli na tisto sladko preteklost, ki je nekje daleč, pa vendar včasih tako zelo blizu... )